Meni

Kako započeti premazivanje?

Pošto smo izabrali kvalitetno drvo i pobrinuli se za pravilnu ugradnju drveta, vreme je da započnemo sa premazivanjem.

Ali kako? Više o tome pročitajte u poglavlju »Kako započeti premazivanje«.

Saznaćete sve, od toga kako izabrati prave premaze, kako se pripremiti za rad, kakav alat morate pri tome koristiti, kako pripremiti površinu, do toga kolika je preporučljiva debljina premaza i kakvi su vremenski uslovi najadekvatniji za premazivanje.

Kako biramo prave premaze?
Priprema za rad
Kakav alat je potreban za premazivanje?
Kako pripremamo površinu?
Kolika mora da bude debljina premaza?
Kakvi moraju da budu klimatski uslovi za premazivanje?


Kako biramo prave premaze?

Uzimajući u obzir okolinu u kojoj će se drvo nalaziti i na željeni izgled drveta, biramo odgovarajući premaz ili kombinaciju premaza.

Ukoliko želimo da struktura drveta bude i posle premazivanja vidljiva, biramo lazuru.

Ukoliko želimo jake, intenzivne tonove boje koji će prekriti drvo, biramo pokrivnu boju. Kada želimo za okolinu i zdravlje odgovarajući premaz, biramo vodene proizvode. S obzirom na to da li će drvo biti izloženo vlazi, odlučujemo se i za adekvatnu impregnaciju.


Priprema za rad

Pre premazivanja potrebno je zaštititi sve one delove elemenata koje želimo da premazujemo.

Moramo da koristimo propisana lična zaštitna sredstva.

Preporučujemo poštovanje uputstava na ambalaži, a prilikom zahtevnijih radova čak i tehničke informacije proizvođača. Samo isti proizvodi mogu da se mešaju međusobno.


Kakav alat je potreban za premazivanje?

Prilikom premazivanja drveta proizvodima koji sadrže organske rastvarače, za nanošenje biramo četke od prirodnih vlakana, a za nanošenje vodenih proizvoda koristimo četke sa rascepljenim sintetičkim dlakama ili kratkodlake valjke od velura.

Za brušenje osušenih vodenih proizvoda, preporučujemo korišćenje brusnih papira za akrilne premaze.

Orodje za uporabo premazov, ki vsebujejo organska topila
Alat za premazivanje drveta proizvodima koji sadrže organske rastvarače.

Orodje za delo z vodnimi premazi
Alat za premazivanje drveta proizvodima na bazi vode.

Kako pripremamo površinu?

Krajnji rezultata će biti najbolji ukoliko pre premazivanja adekvatno pripremimo površinu.

Pre nanošenja premaza, drvo mora da bude suvo. Obično su drveni elementi koje kupujemo ili nam napravi stolar već izbrušeni. Za dobar krajnji izgled trebalo bi da površina drveta bude što glađa. Ukoliko nije tako, površinu još dodatno izbrusimo. Površinu zatim moramo dobro očistiti od prašine. To možemo da uradimo čak četkicom, odgovarajućom krpom ili vazduhom pod pritiskom.

Ukoliko to činimo istom četkicom, kojom ćemo kasnije premazivati, moramo je posle čišćenja od prašine temeljno očistiti. Pre premazivanja, površina drveta, kao i alat (četkica ili valjak) moraju biti čisti i bez odlomljenih delića, koji bi mogli pogoršati prihvatanje premaza.


Kolika mora da bude debljina premaza?

Premaz predstavlja pregradu između okoline i materijala koji štitimo i zato je njegova debljina neposredno povezana sa njegovom efikasnošću.

Debljina potrebnog sloja zavisi od izbranog premaza. Premaz ne sme biti ni previše debeo ni previše tanak.

Ukoliko premaz nanosimo u previše debelom sloju, može da počne da se ljušti. Previše tanki nanosi premaza prebrzo propadaju, drvetu ne pružaju dovoljnu zaštitu i zato i drvo brže propada. Da bismo dostigli odgovarajuću debljinu premaza, ključno je poštovanje uputstava o preporučenoj upotrebi na ambalaži svakog proizvoda.

BELTOP 0,75 SATURNUS BAL.XP
Ključno je poštovanje uputstava o preporučenoj upotrebi na ambalaži svakog proizvoda.

 


Kakvi moraju da budu klimatski uslovi za premazivanje?

Najpogodnije temperature za premazivanje drveta su od 20 do 25 °C, relativna vlažnost vazduha između 60 i 65 %.

Moramo izbeći premazivanje na neposrednom suncu i prilikom niskih temperatura jer se na niskim temperaturama premazi suše duže, a na visokim se vreme sušenja skraćuje. Isto tako važna je vlažnost vazduha i samog materijala koji premazujemo. Premaze ne smemo nanositi na vlažne (temperatura rosišta), mokre, odnosno ledene površine.

Premazivanje na niskim temperaturama

Niske temperature i specifične klimatske uslove potrebno je uzeti u obzir prilikom bojenja. Temperature vazduha su još uvek niske, posledično su niže i temperature podloge na koju nanosimo boju. Zato u zimskim mesecima kada su temperature oko tačke smrzavanja, bojenje ne preporučujemo.

U slučaju da drvo morate da premazujete, preporučujemo da bojite usred dana, kada se vazduh barem malo ugreje a podloga osuši. Zbog niskih temperatura i povećane vlažnosti vazduha, vreme sušenja premaza se značajno produžava. Drugi, odnosno treći sloj premaza nanosimo tek nakon nekoliko dana, odnosno kada se podloga u potpunosti osuši.

Stepen osušenosti premaza možemo jednostavno da istestiramo brusnim papirom. Ukoliko se prilikom brušenja premaz lepo brusi (praši), možemo naneti sledeći sloj premaza. U slučaju da se prilikom brušenja brusni papir »zamaže«, sa premazivanjem narednog sloja treba sačekati.
Rad sa premazima na bazi vode na niskim temperaturama posebno ne preporučujemo, jer za vreme rada i u toku sušenja temperatura drvenog elementa koji premazujemo i vazduha mora da bude najmanje 10 °C, a relativna vlažnost vazduha niža od 80 %.

Premazivanje na vrelim danima

Najpogodnije vreme za bojenje je proleće ili jesen, kada temperature još nisu tako visoke i vlažnost je odgovarajuća.

Leti, kada su temperature relativno visoke, treba izbeći premazivanje drveta koje je izloženo direktnom suncu. Zbog visokih dnevnih temperatura, i temperatura drveta je veoma visoka. Rastvarač brzo isparava i zato stvaranje filma nije idealno, što slabi zaštitu drveta (manja penetracija).

Ako se uprkos tome odlučite da drvo premazujete tokom letnjih meseci, preporučujemo vam da se toga latite ili rano ujutro ili uveče, kada su temperature vazduha nešto niže, a i drvo se ohladi.

Vlažnost vazduha prilikom premazivanja

Udeo vlage u vazduhu značajno utiče na vreme sušenja premaza. Kada vlage ima više, premazi se duže suše. U normalnim vremenskim uslovima savetujemo da između pojedinih slojeva sačekate 1 dan, da se donji sloj sasvim osuši, a pri kišnom vremenu je bolje da međuvreme između pojedinačnih premazivanja još produžite.

Prilikom povišene vlažnosti moramo da budemo posebno pažljivi ukoliko premazujemo premazima na bazi vode. Kada pada kiša ili se priprema nevreme i odmah nakon njih, odn. dok god iz zemlje isparava voda, vlažnost vazduha obično prelazi 85 %. Tada ne preporučujemo premazivanje na bazi vode.